Mlin nekad / Velikokikindski parni mlin

Velikokikindski parni mlin je osnovan 1862. godine, a današnja zgrada “Damfila” je sagrađena 1869. godine.

Naziv predstavlja kovanicu nemačkih reči “dampf” (para) i “mühle” (mlin). Pokretna moć mu je bila 1200 konjskih snaga, dok je imao veliki eksportni mlin, kapaciteta 12 vagona pšenice dnevno, krupacki mlin, kapaciteta 1/2 vagona, sušnicu kukuruza, kapaciteta do 15 vagona i mlin od 15 vagona dnevno koji melje na ujam. Velikokikindski parni mlin je tada proizvodio osam vrsta brašna, griz, krmno brašno, mekinje, kukuruzno brašno i prekrupu.

Velika Kikinda postaje značajan centar mlinarske industrije ondašnje Austrije. Velikokikindski parni mlin kao najveći u Banatu, veliki deo svojih proizvoda izvozi u Austriju, Švajcarsku, Nemacku, Francusku i Englesku. Mlinska industrija u Kikindi se sve više rekonstruiše i modernizuje, dok se mlinsko kamenje zamenjuje čelicnim valjcima. Time je i mleveno brašno dobijalo u kvalitetu.

Stizala su brojna priznanja koja su kikindskom “Damfilu” stvorila ugled širom Evrope. Najveće priznanje je došlo iz Pariza, 1878. godine gde je na svetskoj izložbi “Velikokikindski parni mlin” nagrađen zlatnom medaljom za svoje proizvode izvanrednog kvaliteta. Etikete iz 1885. godine tada već imaju unetih pet zlatnih medalja sa sajmova u Budimpešti, Beču, Minhenu, Parizu i Londonu.

Kikindski mlin je vremenom menjao svoj naziv da bi od 1920. godine radio kao “Banatski mlin”. Nakon drugog svetskog rata mlin nosi ime “Uglješa Terzin” i konačno 1992. godine dobija današnji naziv “Kikindski mlin”. Kikindski mlin postao je deo Dijamanta DOO od 31.12.2021.